Vizija i misija Interfesta
Interfest je zamišljen kao, iznad svega, promocija vinske kulture i afirmacija kulturnog i privrednog povezivanja, ali i kao mesto gde će se predstaviti domaća kulturna i turistička ponuda, izdvajajući „Puteve vina Srbije”. Samim svojim postojanjem Interfest podstiče stvaranje novih i širenje postojećih tržišta vina.
Na samom početku, Interfest je zakoračio u okruženje u kome je vino bilo davno zaboravljeno i potisnuto drugim pićima. Samo retki naslednici vinograda ili svetski putnici su usamljeno maštali o novim srpskim vinarijama i vinima i njima je Interfestom konačno prekinuto traganje za domaćim a svetskim festivalom vina. Onima koji ništa nisu znali o vinima Interfest je otkrovenje novog božanskog pića i izazov i motivacija za istraživanjem novih predela hedonizma.
Vizionarka i kreatorka ove ideje, Nataša Budisavljević Radišić sa svojim timom, mislila je ne samo na proizvođače vina, nego i na sam Grad Novi Sad u kome se festival održava, na AP Vojvodinu, ali i celu Srbiju i čitav region, koji ima šta da ponudi na vinskoj mapi sveta. Interfestov tim entuzijasta nije zaboravio ni ugostitelje i turističke radnike, gastronome i enologe, niti trgovce, potrošače i uživaoce božanskog pića. Interfestom, svi oni dobijaju tri vinska dana na poklon, da razmene iskustva, uče, ponove dobre i izbegnu loše poteze, eksperimentišu sa novim, oprobaju se na međunarodnom tržistu i, nadasve, uživaju u dobrom vinu.
Interfest do sada
Novi Sad ima čime da se pohvali po pitanju festivala, ali Interfest se izdvaja u odnosu na druge. On je prvi međunarodni skup vinara u Srbiji koji traje i koji je najveći festival ove vrste ne samo u Srbiji nego i u okruženju. Te prve, 2004. godine, Interfest se oprobao na Ribarcu, ušuškanom i izdvojenom mestu na obali Dunava, idealnom za opušteno uživanje u vinu. Međutim, imajući u vidu da nam je promocija vina primarni zadatak, doveli smo Interfest na glavni gradski trg, Trg slobode, gde se razni stilovi vina susreću i sljubljuju sa starim jezgrom grada i njegovim različitim stilovima arhitekture. Iskustvo pokazuje da šardone najlakše klizi ispred samog veličanstvenog spomenika Svetozaru Miletiću, da je ispred neorenesansne Gradske kuće roze gotovo pa neophodan, a ispred neogotske Crkve Imena Marijinog može se mirne duše uživati i u merlou ili pino noaru. Ispred poznoklasicističkog Hotela „Vojvodina” sovinjon blan ili rizling su pravi izbori, dok preko puta, ispred secesijom obojene Finansijske palate, nije zgoreg pomilovati nepca kaberne sovinjonom, širazom ili prokupcem i vrancem, zašto da ne. Pod budnim okom Gvozdenog čoveka na ulazu u Pašićevu ulicu može se probati sve od početka do kraja. Možda ovaj trg najviše odgovara zbog samog imena, jer Interfest odiše slobodnim stilovima predstavljanja i ispijanja vina, ali i slobodnim uživalačkim duhom posetilaca.
Od 2004. na Interfestu je učestvovalo više stotina vinarija iz skoro celog vinskog sveta, i novog i starog. Na Interfestu su se predstavile vinske kuće iz Srbije, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Grčke, Rumunije, Mađarske, Austrije, Italije, Francuske, Španije, Portugalije, Nemačke, Argentine, Čilea, Južne Afrike i Australije, a posetilaca je bilo više od 200.000. Na Interfestu su bili i sovinjoni, blan i kaberne, merloi, barikirani i sveži, šardonei, filingranski žuti, rizlinzi, italijanski i rajnski, muskati i traminci, slatkasti i mirisni, vranci, moćni i crni, ali i naši i samo naši, ponosni prokupci, probojni probusi i nežne sile. Bili su na Interfestu i širazi, i frankovke, i terani, i malvazije. Marselani, pino noari, portugizeri, rozei, kupaže. Nema kraja. Doći će svi opet i pozvaće i druge.
I svi su zadovoljni. Vinari jer se predstave širokom auditorijumu, upoznaju sa kolegama, nauče nešto novo ili potvrde dobro staro. Gradski oci, jer se Novi Sad promoviše i kao grad vina i kao značajna turistička destinacija, a posetioci jer su naučili nešto novo o vinima i uz to se nezaboravno proveli i nauživali uz dobra i kvalitetna vina.
Interfest je više od festivala vina
Zaista paradoksalno zvuči činjenica da je Vojvodina regija sa veoma dugom tradicijom uzgajanja vinove loze i pravljenja vina, a da se po potrošnji vina po glavi stanovnika nalazi na najnižim mestima u Evropi. Na svu sreću, situacija se menja, a Interfest u tome ima svojih zasluga; sve je više novih vinograda i vinarija, ali i novih konzumenata koji sa ljubavlju i poštovanjem izučavaju vino i uživaju u njemu.
Kao festival koji ima za cilj promociju vina i vinske kulture, Interfest nudi i brojne tribine i radionice o novim tehnološkim dostignućima u proizvodnji vina i uzgajanju vinove loze, o promenjivim odnosima na tržištu i ugostiteljstvu, o novonastalim kategorizacijama vina, kao i sve bitnijem marketingu i neiscrpnim turističkim potencijalima koje vino ima. Sve je više onih koji bi da nauče i o načinima degustiranja, prepoznavanja i slaganja hrane i vina, te i njima Interfest nudi predavanja i naravno, pokazne vežbe. Na Interfestu se može čuti i o pozitivnim efektima vina na zdravlje ljudi.
Da bi priča bila kompletno uživanje, Interfest pozove i tamburaše i džezere, te se za svačiji ukus nađe ponešto. Dinamičnije posetioce Interfest vodi na izlete do Sremskih Karlovaca i Fruške Gore.
Dođite da nazdravimo zajedno!